Ljudsko uvo je jedno malo čudo. Jedinstveno je kao i otisak prsta i dizajnirano je da detektuje, prepozna i razlikuje milione zvukova iz našeg okruženja, čak i u najtežim uslovima.

Čulo sluha je filogenetski najmladje, nastalo je od čula ravnoteže u unutrašnjem uhu, kada su kičmenjaci počeli živeti u vazdušnoj sredini (vodozemci, gmizavci, ptice i sisari).Postepenim razvojem, čulo sluha je sticalo sve veći značaj sve do čoveka gde ima nezamenjivu ulogu u komunikacji i formiranju ličnosti.

1. Oštećenje sluha

1.1.  Šta je zvuk?

Zvuk se može definisati kao oscilacije u nekoj materijalnoj sredini, koje se šire u vidu talasa. Naše uši mogu prikupiti ove vibracije a mozak nam omogućava da ih rastumačimo.
Najjednostavniji oblik zvuka je čist ton. Čist ton ima jednu frekvenciju i jedan intenzitet. U prirodi čisti tonovi ne postoje, ali uredjaji koji ispituju sluh ih proizvode (zvučna viljuška i audiometar).
Frekvencija (visina) zvuka se meri u hercima (Hz), a jačina zvuka u decibelima (dB).
Opseg frekvencija na kojima je osetljivo zdravo ljudsko uho je od 20 do 20 000 Hz. Medjutim, ljudski govor se nalazi u opsegu od 500 do 4 000 Hz.
    
1.2. Šta je oštećenje sluha?

Postoji više definicija oštećenja sluha, gledano sa nekoliko aspekata.
Sa audiološkog aspekta pod gluvoćom se podrazumeva odsustvo auditivne funkcije. Nagluvost predstavlja ograničene slušne sposobnosti, dok poremećaj sluha (gluvoća) podrazumeva smetnje u primanju zvučnih signala i zvučnih informacija.

2. Delovi čula sluha

Za očuvan sluh neophodna je dobra funkcionalnost i anatomska uskladjenost svih delova slušnog aparata: spoljašnjeg, srednjeg i unutrasnjeg uva.

2.1.  Spoljašnje uvo

Spoljašnje uvo se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg slušnog hodnika. Pojačava tonove zvuka koji olakšavaju razumevanje govora i funkcioniše kao zaštitni mehanizam srednjeg uva (štiti bubnu opnu od mehaničkih povreda).

2.2.  Srednje uvo

Predstavlja vazduhom ispunjen koji je povezan sa Eustahijevom tubom i unutrašnjim uhom preko bubne opne. Taj prostor se naziva Bubna duplja (cavum tympani). U njemu se nalazi lanac slušnih koščica, koje su postavljene iza bubne opne: Čekić, Nakovanj i Uzengija. One su pričvršćene pomoću ligamenata i dva mala mišica (m.tenzor tympani i m.stapedius koji je najmanji poprečnoprugasti mišić u ljudskom telu).
Slušne koščice dalje prenose zvučnu informaciju do unutrašnjeg uva.


2.3. Unutrašnje uvo

Ili kohlea, oblika je školjke puža. Iz srednjeg uha zvuk dopire do kohlee putem lanaca slušnih koščica, time se tečnost pomera putem nervnih vlakana (treplji), menjajući zvučni signal u električni. Dalje, električni signal putem slušnog živca ide do mozga i šalje poruku.


3. Tipovi oštećenja sluha

Prema mestu koje je zahvatilo oštećenje sluha delimo ih na:

• Konduktivno oštećenje sluha;
• Senzorineuralno oštećenje sluha;
• Mešovito oštećenje sluha.

3.1. Konduktivno oštećenje

Ovo oštećenje sluha nastaje zbog izostale ili nepotpune funkcije sprovodnog aparata čula sluha (spoljašnje i srednje uvo). Nije trajni gubitak sluha, moguće je lečenje.

3.2. Senzorineuralno oštećenje

Javlja se u unutrašnjem uvu, prilikom oštećenja nervnih vlakana – treplji u kohlei (kohlearno oštećenje), ili na putu do mozga, kada se ošteti slušni živac (retrokohlearno oštećenje).
Kod staračke gluvoće najčešće je oštećen slušni živac i onemogućeno je slanje zvučne informacije do mozga. Nije moguće lečenje.

3.3. Mešovito oštećenje

Ovo oštećenje sluha je prouzrokovano kombinacijom problema u srednjem i unutrašnjem uvu (kombinacija konduktivnog i senzorineuralnog oštećenja).

4. Stepen oštećenja sluha

Svetska Zdravstvena Organizacija je dala klasifikaciju oštećenja sluha u odnosu na stepen oštećenja:

• Očuvan sluh/laka nagluvost (do 20 dB) – kod ovih osoba nesmetan je razvoj govora i komunikacije;
• Srednja nagluvost (do 40dB) – osoba teško čuje govor na velikoj udaljenosti;
• Teška nagluvost (do 60 dB) – Komunikacija je moguća uz pojačan intenzitet glasa ili slušni aparat;
• Vrlo teška nagluvost (do 90 dB) – Komunikacija skoro nemoguća bez aparata;
• Totalna gluvoća (preko 90 dB) - Potpuni gubitak sluha, komunikacija otežana i sa aparatom.

4.1. Uzroci oštećenja sluha u odnosu na vreme nastanka oštećenja:

U odnosu na vreme kada je oštećenje sluha nastalo, dele se na:

• Kongenitalno (urodjeno);
• Postnatalno (stečeno nakon rodjenja). Ova oštećenja se jos dele i na prelingvalna (nastala pre razvoja govora) i postlingvalna (nastala nakon razvoja govora).

Kongenitalno (urodjeno) uzroci:

• Infekcije tokom trudnoće (boginje, citomegalovirus);
• Ototoksični lekovi korišćeni tokom trudnoće(garamicin);
• Komplikacije pri porodjaju (infekcije, asfikcija ploda, mrtvorodjenost);
• Poremećaji mozga ili nervnog sistema;
• Genetski sindromi;
• Porodična (genetska) gluvoća.

Postnatalno (stečeno) uzroci:

• Infekcija srednjeg uha;
• Perforacija bubne opne;
• Hronični sekretorni otitis (upala srednjeg uha);
• Povrede glave;
• Ototoksični lekovi koji izazivaju oštećenje sluha;
• Bolesti poput otoskleroze, Majnerove bolesti i drugo.

Pored rano nastale gluvoće, postoje i one koje su nastale u kasnijem periodu života. Najčešći uzroci za to mogu biti: buka, slušna trauma, dejstvo ototoksicnih lekova, stres, i kao najčešći vid kasnije nastalog oštećenja – Staračka gluvoća (Prezbiakuzija).

Starosno oštećenje sluha (Presbiakuzija)

Od 40-te godine naš sluh polako počinje da slabi. Dolazi do postepenog propadanja slušnih ćelija u unutrašnjem uvu koje može dovesti do značajnog oštećenja sluha. Dakle, ovde se ne radi o bolesti, već o normalnom slabljenju sluha, uslovljeno staračkim promenama. Obično prvo zahvata visoke frekvencije, pa sa pogorsanjem zahvata i ostalo.Od simptoma se javlja nerazumevanje govora, i ponekad zujanje u ušima. Osoba traži da se govori jače, a kada to učinimo, reći će nam da mnogo glasno govorimo. Lečenje nije moguće. Poboljšanje razumevanja govora se postiže nošenjem slušnih aparata.


Sprečite oštećenje sluha

Danas su dostupna mnoga sredstva za zaštitu sluha, počev od običnih antifona od pamučnih materijala, pa do štitnika od buke sa ugrađenim specijalnim filterima za određene nivoe buke koji smanjuju buku do prijatnog nivoa i istovremeno omogućavaju komunikaciju u bučnim okruženjima.


Kako oštećenje sluha utiče na vaš svakodnevni život?

Osoba kojoj je dijagnostifikovano oštećenje sluha retko kad zna lokaciju oštećenja u slušnom sastavu, ali će osetiti da slušanje ne funkcioniše kao pre. Svakodnevne situacije mogu postati vrlo teške:

• Ono što je rečeno može biti pogrešno shvaćeno;
• Govor drugih ljudi postaje nejasan;
• Vrlo je teško razumeti šta kaže unučad;
• Često se ne čuje zvono na vratima ili telefon;
• Ne čuju se zvukovi iz prirode;
• Ne čuje se jasno izgovoreno preko telefona;
• Televizor ili radio se moraju pojačati;
• Primećuje se da su brojni svakodnevni zvuci potpuno nestali.

Šta možete uraditi

Kada oštećenje sluha postane očigledno, javite se ORL lekaru, koji odlučuje da li je potreban slušni aparat. ORL lekar upućuje pacijenta na specijalistu za medicinsku brigu o sluhu i probleme sa sluhom.

Kako rešiti problem?

Postoje mnogi načini da se pomogne osobama sa oštećenim sluhom. Samo u manjem broju slučajeva poboljšanje se može postići lečenjem lekovima ili operacijom, dok ljudi uglavnom rešenje za svoje probleme sa sluhom nalaze u nošenju slušnih aparata.



DODJITE KOD NAS DA REŠIMO PROBLEM I UČINIMO VAŠ SLUH BOLJIM!